PLANETA INCEST: Da, vodili ste ljubav s rođakom!

Jedna od naših omiljenih tinejdžerskih laži sredinom osamdesetih glasila je: „Znaš li da sam ja direktan potomak, nja, nja, njaaaaaaaa?“ Umesto njanjanja obično smo ispaljivali imena slavnih naučnika, pisaca, izumitelja, a oni, za nijansu baronastiji nisu se ustručavali da u svoje lagarije ubace i po nekog friško neživog holivudskog glumca ili čak i još uvek živog brazilskog fudbalera. Ribe nam nisu verovale! A zamislite, govorili smo istinu!

Nesretna folk zvezda Tanja Savić, koja je knjige verovatno nabavljala u istoj biblioteci kao i Tarzan nedavno je iz nehata ispalila glupost, koja, ma koliko idiotski zvučala, nimalo nije netačna – „Imala sam neki incest sa šiškama“. Na stranu što incest i incident slično zvuče na još nekim jezicima sveta, ali, hteli mi to da priznamo ili ne, incest je sastavni deo našeg života. Da, svi smo jedna familija… skoro porodica!

Poklonici teorije o Adamu i Evi neće se umnogome složiti sa ovom teorijom, ali Bil Brajson, u poglavlju o DNK u svojoj knjizi „Kratka istorija bezmalo svačega“ dolazi upravo do teorije koje naše tinejdž laži oistinjuje.

Krenimo na kratko putovanje unazad: Da se naših dvoje roditelja nisu spojili baš tad kad jesu – moguće do u sekunde, moguće i do u nanosekunde – nas ovde ne bi bilo. Da li se oko toga slažemo? Naravno! A da se njihovi roditelji nisu spojili na precizan, blagovremeni način, opet nas ne bi bilo. I da njihovi roditelji, kao i njihovi roditelji pre njih, i tako dalje, očigledno i beskrajno, nas ovde ne bi bilo.

Ako se vratimo unazad kroz vreme, ti dugovi predaka počnu da se gomilaju. Vratimo se samo osam generacija, negde u vreme kada su Rođeni Čarls Darvin i Abraham Linkoln ili kad je Karađorđe tek postao vožd i biće tu već više od 25 osoba od čijeg blagovremenog snošaja zavisi naše postojanje. Nastaviti dalje, do vremena Šekspira i imaćemo najmanje 16.384 predaka koji su revnosno razmenjivali genetski materijal, na način koji će, na kraju i nekim čudom, kao rezultat imati baš nas.

Pre dvadeset pokolenja, broj ljudi koji su se razmnožavali u našu korist popeo se na 1.048.576. Pet generacija pre toga, naše postojanje zavisilo je od ništa manje do 33.554.432 muškaraca i žena. Pre tridesetak generacija, ukupan broj vaših i mojih predaka (upamtite, to nisu braća od strica, tetke i drugi uzgredni rođaci, već samo roditelji i roditelji roditelja u liniji koja neumoljivo vodi do vas i mene) veći je od milijarde.  Da budemo precizni – 1.073.741.824! A ako se vratimo unazad za 64 generacije, u doba Rimljana, broj ljudi zbog čijeg ste zajedničkog truda sad uopšte u prilici da ovo čitate raste na približno milion biliona, što je nekoliko hiljada puta više od ukupnog broja ljudi koji su ikada živeli.

Očigledno, u ovoj našoj matematici je neka greška! Odgovor glasi, a možda će vas i zanimati da to znate: vaša i moja linija baš i nisu tako čiste. Ne bi nas bilo bez malo (hm, dobro, hajde, poprilično) incesta, mada na genetski diskretnoj udaljenosti. Sa toliko miliona predaka iza vas sigurno je bilo mnogo prilika kada vam se neki rođak sa majčine strane spojio s nekim dalekim rođakom po očevoj liniji. U stvari, ako ste sada u vezi sa nekim ko pripada vašoj rasi i zemlji, više nego visoki su izgledi da ste na nekom nivou u rodu. Štaviše, ako se osvrnete oko sebe u Stefan Braunu, osamdesettrojki koja stoji na stanici kod Slavije ili u čuburskom parku Kikevac većina ljudi koje ugledate verovatno su vam rođaci.

Zato, kada god od nekog čujete da je imao „incest sa šiškama“, nemojte se nipošto smejati. Još manje nemojte to činiti tinejdžerima koji pokušaju da vas ubede da su potomci Džingis Kana, Nikole Tesla ili Divljeg Bila Hikoka. Smesta im odgovorite: „I ja sam!“ U najbukvalnijem i najfundamentalnijem smislu, svi smo jedna porodica!

Svi smo 99,9 odsto isti!

Koliko god to na prvi pogled ne zvučalo realno – svi ljudi su neverovatno slični. Ako uporedite svoje gene sa genima ma kojeg drugog ljudskog bića, biće oko 99,9 odsto isti. To nas i čini jednom vrstom. Malene razlike u preostalih 0,1 odsto (otprilike jedna nukleotidna baza u svakih hiljadu – britanski nobelovac Džon Salston) jesu ono što nam daje individualnost.  Jedinstveni ljudski genom ne postoji, jer bi u suprotnom bili potpuno identični.

Imamo DNK za odavde do Meseca i nazad!

U svakoj našoj ćeliji nalazi se njezgro, a u svakom jezgru hromozomi (46 komplikovanih paketića od kojih polovina potiče od vašeg oca, a polovina od majke). Sa vrlo malo izuzetaka svaka ćelija u vašem telu, recimo 99,999 odsto, nosi isti komplet hromozoma. Hromozomi predstavljaju potpuni komplet uputstava da budete sazdani i održavani i sačinjeni su od dugačkih niti malog hemijskog čuda koje se zove dezoksiribonukleinska kiselina ili DNK. Svaka nit DNK sadrži oko 3,2 milijarde slova šifre, dovoljno da se dobije broj koji ne znam da izgovorim (jedinica praćena sa više od tri milijarde nula) mogućih kombinacija. Pogledajte se u ogledalo i zamislite da vidite deset hiljada biliona ćelija i da gotovo svaka od njih sadrži dva metra tesno sabijene DNK. Kad bi se od vaše DNK isplela jedna nit bila bi dovoljno dugačka da se rastegne od Zemlje do Meseca i nazad i i to više puta.