Idemo dalje!

Idemo dalje!
I kada nas budu odvodili u njihov večiti mrak, idemo dalje!
Jer njihov mrak biće slabiji nego naš jedini zrak!
I kada nas budu terali na rasprodaju našeg morala, idemo dalje!
Mi nemamo rezervni život! Mi nemamo neke druge oči! Imamo samo sebe! I svoje dane… i svoje noći!I kada nam u njima budu ulazili u snove, idemo dalje!
Ako nas ostave, ako nam razum zatruju sopstvenim visurima tuge, ako umesto nas ponude neke kopije druge, ipak demo dalje!
I neka nam u srcu potope svaki titanik, našim krvotokom plovićemo kao brodolomnici… kao umorni artist na žici! Jer, uvek idemo dalje!
Nećemo nikad pristati na manje! Idemo dalje!
Nek nas truju lažima, i nek njihov Bog samo grmljavinu šalje! Mi uvek idemo dalje!
Nek suze i krv poteku, nek se svi otisnemo u zemlju tuđu i daleku, neka se oblaci sile nadviju i neka talasi njihovog mora sve naše razbiju, mi ipak idemo dalje!
Dokle god dišemo, dok jedni drugima u oku ljubav pišemo, idemo dalje!
Samo nek znaju da nas slomiti nikad neće, jer oni koji umeju da idu dalje brisaće granice između mržnje i sreće! Između večitog života i lažne starosti, između njihovog bola i naše radosti…
Svojim osmesima brisaćemo tugu, svoju muku menjaćemo na njihovu bruku…
I uvek, navek i zauvek – IDEMO DALJE!

Comments are closed.