TOŠE PROESKI (1981-2007): Zajdi, zajdi, pali anđele!

Kolumna koju sam napisao tog tužnog 16.10.2007 i koja je objavljena dva dana kasnije! Prema zvaničnim podacima pročitalo je više od milion ljudi u Srbiji! U znak poštovanja, a na ovu tužnu godišnjicu, objavljujem je i online!
Zajdi, zajdi!

Ne postoje velika i mala ljubav! I, nekada reči nisu dovoljne da se ova emocija opiše ili izrazi. Ne postoje velika i mala bol! Često nijedna suza nije dovoljno duboka da se prepuni nečija duša!
Do pre nekoliko dana bio sam ubeđen da ne postoje velika i mala smrt. A, onda je otišao Toša! I sada svaki pedalj svoje vere u ljubav, bol i iskrenu tugu dovodim u pitanje. Jer, nije otišao tek neko! Otišao je jedini čovek koji nije imao senku na balkanskoj estradnoj sceni. Otišao je bezgrešnik!
U jednom od brojnih intervjua, Toše je u novinama koja uređujem pokušao, pre par godina, da se, ničim iznuđen, prikaže kao veliki ljubavnik. Na nagovor osobe koja je vodila računa o njegovoj karijeri, pristao je tada da ispriča nešto što ga je na tren učinilo mačo likom umesto plišanog mede. Iako su svi, pa i on znali da je to nepotrebno, piar savetnici su mislili da će šatrošvalerski tarzanizmi biti još jedan vetar u jedra njegove karijere. A, karijera je i tada, ali i nakon toga imala svoju najčistiju viziju, jer niko tako talentovan nije se rodio na ovim prostorima još od Zdravka Čolića, pa još tri veka unazad. Sad se kajem što sam pristao da objavim njegovu namensku izjavu, naletelu u vreme kada su neki dušebrižnici, iz čiste dosade, dovodili u pitanje seksualno opredeljenje malog princa.
Po njemu sada će se nazvati neki festivali, pojaviće se “bezbroj” bliskih kolega kojima je obećao poslednji duet, biće objavljeno nekoliko »poslednjih intervjua«, a Todor, plišani meda balkanske estrade, ostaće nekima od nas merna jedinica za snagu vere u ono gore.
Ne postoje velika i mala vera. Ono u šta sada ne želim da verujem jeste bilo kakvo popovski zamumuljeno opravdanje da je morao da ode neko ko je to najmanje na ovoj planeti zaslužio. Da uvek najbolje od nas dragi Gospod prima preko reda, iz samo njemu znanih razloga. Ne verujem više u ona »nekakva« obrazloženja, izrečena od strane ovozemaljskih skretničara za raj. Verujem samo da je tik uz nekog mog Boga, mesto našao dobri Toša.
Za neke ljude mislite da će večno živeti, smejati se, disati, hodati i biti deo vašeg života. I da će večno pevati himnu bogova, na neki svoj, poseban način.
Zajdi, zajdi, naše jasno sonce, i neka ti Bog dušu čistu prosti!

16.10.2007.

Press.rs

Pročitajte i priču “Marina – čudno ime za ljubav”!